MANGUPI OVERAVAJU PLJAČKU
,,Pljačka III Rajha", Srbija i Crna Gora, 2004., 105 min.
uloge: Dragan Nikolić,Nikola Đuričko,Vojin Ćetković,Isidora Minić režija: Zdravko Šotra
Koliko god mi, kao narod, voleli da gledamo domaći film kao takav, negde ipak treba povući crtu. Dokle god ljudi koji prave filmove u našoj zemlji ne nauče kako se to radi, bioskope u kojima se prikazuju ova nazovi dela domaće nazovi kinematografije treba zaobilaziti u širokom luku.
Producente i ekipu filma ,,Pljačka III Rajha" ipak treba pohvaliti, jer su razmišljali svetski. Čak holivudski! Marketinški je obavljen odličan posao. Premijera je najavljena skoro godinu dana ranije, plakat je odštampan i pre nego što je počelo snimanje, napravljen je foršpan u holivudskom stilu, snimljena je originalna muzika, angažovani su popularni glumci različitih generacija, kao i reditelj izuzetno gledanih filmova kao što su ,,Lajanje na zvezde" i ,,Zona Zamfirova", ali o jednoj bitnoj stvari nije vođeno računa. Scenario je tanak da tanji ne može biti. Diskutabilno je da li u filmu uopšte i ima radnje, jer film osim predugačke ekspozicije, praktično i nema osnovne dramaturške elemente. Princip dobre drame, u ovom slučaju filma, je da postoji što kraća ekspozicija, što ubedljiviji zaplet, peripetije, obavezna kulminacija, klimaks i logičan rasplet. Izgleda da scenarista ovog filma, Zdravko Šotra, koji je adaptirao već postojeći scenario Ljube Moljca, nije pazio na prvom času dramatrugije. Ali valjda je čovek pogledao bar jedan, od mnogobrojnih, filmova o pljačkama. To su filmovi u kojima glavni junaci imaju plan kako će nešto opljačkati, i zatim pokušavaju da sprovedu taj plan nailazeći na razne probleme, da bi na kraju u uzbudljivoj završnici obavili svoj posao. To nisu filmovi o seksualnom životu lopova, koji ,,overavaju" svoje žene do iznemoglosti (da su tuđe, bar bi postojao neki sukob). To nisu filmovi u kojima se glavni junaci tek posle 52 minuta sete da bi bilo dobro da opljačkaju III Rajh. To nisu filmovi u kojima se pljačka obavlja tako što se upravnik banke udari po glavi i bez ikakvih problema iznese plen. Pljačka, koja traje 5 minuta, nije nimalo zanimljiva niti uzbudljiva. Pri tom su dva glavna junaka nerazdvojni tandem. Zašto? Zato što je jedan od njih, po imenu Glavonja, sjajan obijač. Nema brave koju on ne može otvoriti. Drugi, po imenu Kalauz, je glup. Da, da... To je njegova specijalnost. Čovek je glup i zato je prvorazredni lopov. I da... Možete se nasmejati do suza, ali od muke. Blaženi su oni kojima je ovaj film izmamio bar dva ili tri iskrena osmeha. Uostalom, najbolji delovi filma su oni koji su u tv spotovima.
Iako se izdvaja iz uobičajenog repertoara domaćeg filma, ovaj film je tipičan primer onoga što se zove ,,kako mali Đokica zamišlja...", u ovom slučaju, filmsku produkciju. Osnova svakog filma je scenario, a posle ide sve ostalo.
Nije svaki domaći film sam po sebi lošiji od stranih produkcija. Ima domaćih filmova koji mogu parirati čak i holivudskim filmovima, ali ne treba ni prema svakom domaćem filmu biti blagonaklon. Pravila igre su, kao i u sportu, za sve ista. Ne razlikuju se od zemlje do zemlje. Filmovi domaće produkcije ovakvim pristupom mogu biti samo diskvalifikovani, ne zbog jeftine produkcije, već zbog inertnosti domaćih ,,autora". (Broj zvezdica uneti po sopstvenom nahođenju.)
,,Pljačka III Rajha", Srbija i Crna Gora, 2004., 105 min.
uloge: Dragan Nikolić,Nikola Đuričko,Vojin Ćetković,Isidora Minić režija: Zdravko Šotra
Koliko god mi, kao narod, voleli da gledamo domaći film kao takav, negde ipak treba povući crtu. Dokle god ljudi koji prave filmove u našoj zemlji ne nauče kako se to radi, bioskope u kojima se prikazuju ova nazovi dela domaće nazovi kinematografije treba zaobilaziti u širokom luku.
Producente i ekipu filma ,,Pljačka III Rajha" ipak treba pohvaliti, jer su razmišljali svetski. Čak holivudski! Marketinški je obavljen odličan posao. Premijera je najavljena skoro godinu dana ranije, plakat je odštampan i pre nego što je počelo snimanje, napravljen je foršpan u holivudskom stilu, snimljena je originalna muzika, angažovani su popularni glumci različitih generacija, kao i reditelj izuzetno gledanih filmova kao što su ,,Lajanje na zvezde" i ,,Zona Zamfirova", ali o jednoj bitnoj stvari nije vođeno računa. Scenario je tanak da tanji ne može biti. Diskutabilno je da li u filmu uopšte i ima radnje, jer film osim predugačke ekspozicije, praktično i nema osnovne dramaturške elemente. Princip dobre drame, u ovom slučaju filma, je da postoji što kraća ekspozicija, što ubedljiviji zaplet, peripetije, obavezna kulminacija, klimaks i logičan rasplet. Izgleda da scenarista ovog filma, Zdravko Šotra, koji je adaptirao već postojeći scenario Ljube Moljca, nije pazio na prvom času dramatrugije. Ali valjda je čovek pogledao bar jedan, od mnogobrojnih, filmova o pljačkama. To su filmovi u kojima glavni junaci imaju plan kako će nešto opljačkati, i zatim pokušavaju da sprovedu taj plan nailazeći na razne probleme, da bi na kraju u uzbudljivoj završnici obavili svoj posao. To nisu filmovi o seksualnom životu lopova, koji ,,overavaju" svoje žene do iznemoglosti (da su tuđe, bar bi postojao neki sukob). To nisu filmovi u kojima se glavni junaci tek posle 52 minuta sete da bi bilo dobro da opljačkaju III Rajh. To nisu filmovi u kojima se pljačka obavlja tako što se upravnik banke udari po glavi i bez ikakvih problema iznese plen. Pljačka, koja traje 5 minuta, nije nimalo zanimljiva niti uzbudljiva. Pri tom su dva glavna junaka nerazdvojni tandem. Zašto? Zato što je jedan od njih, po imenu Glavonja, sjajan obijač. Nema brave koju on ne može otvoriti. Drugi, po imenu Kalauz, je glup. Da, da... To je njegova specijalnost. Čovek je glup i zato je prvorazredni lopov. I da... Možete se nasmejati do suza, ali od muke. Blaženi su oni kojima je ovaj film izmamio bar dva ili tri iskrena osmeha. Uostalom, najbolji delovi filma su oni koji su u tv spotovima.
Iako se izdvaja iz uobičajenog repertoara domaćeg filma, ovaj film je tipičan primer onoga što se zove ,,kako mali Đokica zamišlja...", u ovom slučaju, filmsku produkciju. Osnova svakog filma je scenario, a posle ide sve ostalo.
Nije svaki domaći film sam po sebi lošiji od stranih produkcija. Ima domaćih filmova koji mogu parirati čak i holivudskim filmovima, ali ne treba ni prema svakom domaćem filmu biti blagonaklon. Pravila igre su, kao i u sportu, za sve ista. Ne razlikuju se od zemlje do zemlje. Filmovi domaće produkcije ovakvim pristupom mogu biti samo diskvalifikovani, ne zbog jeftine produkcije, već zbog inertnosti domaćih ,,autora". (Broj zvezdica uneti po sopstvenom nahođenju.)
Milan Todorović
1 comment:
U pogrešno vreme snimljen film.
Post a Comment