Bez grada i bez zakona
Manipulacije Srpskom pravoslavnom crkvom su očigledno postojale u Miloševićevom režimu. Nažalost, one su uglavnom razotkrivane od strane ateističkih krugova koji su uzimali lične pogreške kao premisu za poništavanje smisla Vere i Crkve kao mistične zajednice.
Televizija B - 92 je prva medijska kuća u Srbijii koja je prikazala jedan nepristrasan pogled na zloupotrebu Crkve dat iz vizure vernika kojima je stalo da se očuva dostojanstvo SPC.
Takav umeren i prilično objektivan pogled je dat u posebnom Božićnom izdanju, poslovično pristrasnog, serijala "Istina, odgovornost, pomirenje" u kome se uglavnom raskopavaju nezalečene rane iz nedavno završenih prljavih sukoba.
Umesto neravnopravnog duela SPS - ovih aparatčika i liberal - stipendističkih vedeta, B - 92 je prikazao dokumentarni film "t;Bez grada i bez zakona" Nedeljka Despotovića.
Reč je o celovečernjem dokumentarnom filmu koji govori o pripremama za izvođenje Svetosavske akademije na Bogoslovskom fakultetu tragične 1999. godine.
Najveće dostignuće autora je u tome što su uspeli da usmere materijal tako da njihov dokumentarni film ima pripovedački naboj igrane priče.
U dokumentu se izdvajaju dva toka. U jednom, reditelj Nedeljko Despotović i pisac Bogdan Zlatić ugovaraju izvođenje proslave sa dekanom Bogoslovskog fakulteta, službenicima Internet povajdera "EUnet" (nekada delom Karićeve poslovne imperije), saradnicima radija B - 92 oko radio prenosa i predstavnicima BK televizije oko televizijskog prenosa.
U drugom toku priče, Despotović i Zlatić prikupljaju raznu zanimljivu građu za tekst svečane akademije. Upravo tu gledaoci imaju priliku da saznaju niz esencijalnih činjenica o tome da se srpska nacija zbog viševekovnog odsustva države temelji na Crkvi, da je Hilandar riznica srpske duhovnosti koja pomaže da Srpstvo prevaziđe sve biološke i geografske pojmove, konačno, da je Internet medij na kome se moraju pohraniti svi najvažniji podaci o Srpstvu a pre svega ono najsvetije - tekovine Svetog Save i Svete Srpske pravoslavne crkve.
Dva nivoa filma se prepliću u delu kada duhovnik arhimandrit Tadej Vitovnički otkriva da je Bogoslovski fakultet još između dva rata zagađen ubačenim komunističkim agentima koji su poslati da stvore ateističko krilo SPC. Njegove reči se obistine kada se ispostavi da deo sveštenstva obavlje lične poslove sa Kompanijom "Braća Karić" i njihovoj televiziji obezbeđuje prvenstvo pri dodeli televizijskog prenosa. Zatim se otkrije da je davanje prava BK TV uklanjanje istine pošto oni u odloženom prenosu izbacuju Zlatićev govor koji poredi Miloševićevu Srbiju sa dobom obezdržavljenog Srpstva. Na kraju ovog dokumentarnog trilera BK TV uništava video zapis!
Miloševićevo i Karićevo zlostavljenje Crkve nažalost nije prvi takav slučaj. Samo od završetka Drugog svetskog rata, SPC je preživela niz razarujućih udara. Prvo je Tito 1945. godine prisustvovao proslavi Svetog Save da bi prikrio svoje prave namere u izmučenom Beogradu. Veronauka se nalazila u školkim klupama sve dok Šubašić nije izašao iz Vlade nekoliko godina posle komunističkog pohoda na vlast. Komunisti su preko tajnih službi direktno uticali na Raskol u Crkvi. Sveštenstvo SPC u Otadžbini je bilo zavađeno pod pritiskom komunističke vlasti koja je stvarala trvenja oko uvođenja posebne socijalbne zaštite za sveštena lica...
Političke zloupotrebe su učinile da je povremeno bilo teško biti iskren pravoslavac u Srbiji.
Nedeljko Despotović i Bogdan Zlatić su se potrudili da osvetlaju obraz iskrenih vernika. U filmu su učestvovali duhovnik arhimandrit Tadej Vitovnički, protojerej prof. dr Radomir Popović, prof. dr Žarko Vidović, arhitekta prof. dr Predrag Ristić, jerej Srboljub Miletić, Siniša Dimitrijević, Vladimir Aleksić, Aleksandar Stanković,... Autoski sastav su činile dobro čuvane tajne srpskog filma - diplomirani reditelj Nedeljko Despotović (o kome čak ni obavešteni krugovi nisu puno čuli od vremena kada je pokušavao da izgura zanimljivi projekat "Krvavo putovanje"), scenarista Bogdan Zlatić i filmotvor opšte prakse (prevashodno montažer) Petar Jakonić - stvaraoci koji su u niskobudžetnom dokumentarnom filmu pokazali koliko zanimljivih ljudi čeka na pravu priliku u srpskoj kinematografiji.
Film je propraćen nadahnutim razgovorom u studiju, svakako jednim od suštinski najvrednijih medijskih događaja 2001. godine za sve one kojima 2002. godina počinje šest dana posle pravoslavnog Božića.
Dimitrije Vojnov
Manipulacije Srpskom pravoslavnom crkvom su očigledno postojale u Miloševićevom režimu. Nažalost, one su uglavnom razotkrivane od strane ateističkih krugova koji su uzimali lične pogreške kao premisu za poništavanje smisla Vere i Crkve kao mistične zajednice.
Televizija B - 92 je prva medijska kuća u Srbijii koja je prikazala jedan nepristrasan pogled na zloupotrebu Crkve dat iz vizure vernika kojima je stalo da se očuva dostojanstvo SPC.
Takav umeren i prilično objektivan pogled je dat u posebnom Božićnom izdanju, poslovično pristrasnog, serijala "Istina, odgovornost, pomirenje" u kome se uglavnom raskopavaju nezalečene rane iz nedavno završenih prljavih sukoba.
Umesto neravnopravnog duela SPS - ovih aparatčika i liberal - stipendističkih vedeta, B - 92 je prikazao dokumentarni film "t;Bez grada i bez zakona" Nedeljka Despotovića.
Reč je o celovečernjem dokumentarnom filmu koji govori o pripremama za izvođenje Svetosavske akademije na Bogoslovskom fakultetu tragične 1999. godine.
Najveće dostignuće autora je u tome što su uspeli da usmere materijal tako da njihov dokumentarni film ima pripovedački naboj igrane priče.
U dokumentu se izdvajaju dva toka. U jednom, reditelj Nedeljko Despotović i pisac Bogdan Zlatić ugovaraju izvođenje proslave sa dekanom Bogoslovskog fakulteta, službenicima Internet povajdera "EUnet" (nekada delom Karićeve poslovne imperije), saradnicima radija B - 92 oko radio prenosa i predstavnicima BK televizije oko televizijskog prenosa.
U drugom toku priče, Despotović i Zlatić prikupljaju raznu zanimljivu građu za tekst svečane akademije. Upravo tu gledaoci imaju priliku da saznaju niz esencijalnih činjenica o tome da se srpska nacija zbog viševekovnog odsustva države temelji na Crkvi, da je Hilandar riznica srpske duhovnosti koja pomaže da Srpstvo prevaziđe sve biološke i geografske pojmove, konačno, da je Internet medij na kome se moraju pohraniti svi najvažniji podaci o Srpstvu a pre svega ono najsvetije - tekovine Svetog Save i Svete Srpske pravoslavne crkve.
Dva nivoa filma se prepliću u delu kada duhovnik arhimandrit Tadej Vitovnički otkriva da je Bogoslovski fakultet još između dva rata zagađen ubačenim komunističkim agentima koji su poslati da stvore ateističko krilo SPC. Njegove reči se obistine kada se ispostavi da deo sveštenstva obavlje lične poslove sa Kompanijom "Braća Karić" i njihovoj televiziji obezbeđuje prvenstvo pri dodeli televizijskog prenosa. Zatim se otkrije da je davanje prava BK TV uklanjanje istine pošto oni u odloženom prenosu izbacuju Zlatićev govor koji poredi Miloševićevu Srbiju sa dobom obezdržavljenog Srpstva. Na kraju ovog dokumentarnog trilera BK TV uništava video zapis!
Miloševićevo i Karićevo zlostavljenje Crkve nažalost nije prvi takav slučaj. Samo od završetka Drugog svetskog rata, SPC je preživela niz razarujućih udara. Prvo je Tito 1945. godine prisustvovao proslavi Svetog Save da bi prikrio svoje prave namere u izmučenom Beogradu. Veronauka se nalazila u školkim klupama sve dok Šubašić nije izašao iz Vlade nekoliko godina posle komunističkog pohoda na vlast. Komunisti su preko tajnih službi direktno uticali na Raskol u Crkvi. Sveštenstvo SPC u Otadžbini je bilo zavađeno pod pritiskom komunističke vlasti koja je stvarala trvenja oko uvođenja posebne socijalbne zaštite za sveštena lica...
Političke zloupotrebe su učinile da je povremeno bilo teško biti iskren pravoslavac u Srbiji.
Nedeljko Despotović i Bogdan Zlatić su se potrudili da osvetlaju obraz iskrenih vernika. U filmu su učestvovali duhovnik arhimandrit Tadej Vitovnički, protojerej prof. dr Radomir Popović, prof. dr Žarko Vidović, arhitekta prof. dr Predrag Ristić, jerej Srboljub Miletić, Siniša Dimitrijević, Vladimir Aleksić, Aleksandar Stanković,... Autoski sastav su činile dobro čuvane tajne srpskog filma - diplomirani reditelj Nedeljko Despotović (o kome čak ni obavešteni krugovi nisu puno čuli od vremena kada je pokušavao da izgura zanimljivi projekat "Krvavo putovanje"), scenarista Bogdan Zlatić i filmotvor opšte prakse (prevashodno montažer) Petar Jakonić - stvaraoci koji su u niskobudžetnom dokumentarnom filmu pokazali koliko zanimljivih ljudi čeka na pravu priliku u srpskoj kinematografiji.
Film je propraćen nadahnutim razgovorom u studiju, svakako jednim od suštinski najvrednijih medijskih događaja 2001. godine za sve one kojima 2002. godina počinje šest dana posle pravoslavnog Božića.
Dimitrije Vojnov
No comments:
Post a Comment