MALI SVET
Reditelj i scenarista filma »Mali svet« Miloš Radović je tokom rada na ovom projektu sastavio i potpisao deset zapovesti po kojima će njegov debi biti sačinjen. Zato je možda najbolje koncipirati kritiku kao malu polemiku sa autorovom formulisanom poetikom.
1. Ovaj film mora biti realan. »Mali svet« na najbolji način uspeva da prevaziđe stege realističkog prikaza našeg mučnog života, uspevši da zadrži artikulisanost filmskog izraza a da pritom dočara svu nepodnošljivost naše situacije.
2. Ovaj film mora biti smešan. Radovićev humor zaista osvežava, međutim film nije onoliko smešan koliko je autor planirao, delom zbog istrošenosti domaćih glumaca (koji se odavno više smeju u kadru nego što provociraju publiku na smeh, dakle, greše igrajući posledicu a ne uzrok) ali i zbog izvesnih propusta u rediteljskoj intonaciji. O Radovićevom humorističkom daru najbolje govori briljantni povratak Milana Gutovića na srpske bioskopske ekrane. Njegova uloga nije velika ali je dovoljna da nas podseti na sve abortirane a povremeno čak i bizarne odabire glumaca da budu nosioci filmskog humora dok je Gutović, ezoterični komičarski superstar, presedeo sve ove godine u svom kabareu. Nažalost, autor ne uspeva da izbegne i neke već okoštale, materijalu neprilagođene komičarske pokušaje, koje predvodi Lazar Ristovski.
3. Ovaj film mora biti jednostavan u priči i složen i zanimljiv u strukturi. Ova zapovest se ispostavila kao dvosekli mač za »Mali svet«. Naime, Radovićev scenario donosi izvesnu dozu formalne lucidnosti. Međutim, struktura slagalice koju sklapamo već na polovini filma postaje izlišna jer ni priča ni struktura nemaju energije da održe pažnju. Na mikro-planu, Radović uspeva da malo provetri dijalošku monotonost srpskog filma, zato mu se i oprašta škripa pozorišnih dasaka koja se čuje u nekim deonicama.
4. Ovaj film mora biti brz. »Mali svet« je morao biti brži, intenzivniji i kraći. Neke glumačke situacije se razvijaju sporije nego što bi trebalo. »Mali svet« je skraćen do granice razumljivosti priče što znači da je sporost nedostatak snimljenog materijala.
5. Ovaj film mora biti inteligentan. Jedan od najvećih problema naših filmova je da su usled (prevelike) inteligencije autora odveć inteligentni na svoju štetu. Autori u iskazivanju svoje pameti postaju suviše cinični i ne dostižu ni najmanji stepen bioskopskog ugođaja. Radovićev film je inteligentan na najbolji mogući način budući da se pamet ulaže u delo a ne u distanciranje od ostatka konkurencije.
6. Ovaj film mora ispričati priču o običnim normalnim ljudima. Nesumnjiva stilizacija Radovićevog filma je najbolji način da se pričaju priče o normalnim ljudima. Iako možda ovo nije najbolji film koji se na tu temu mogao napraviti.
7. Ovaj film mora biti moderan u izrazu. »Mali svet« je prilično moderan za srpske standarde, međutim, mora se napomenti da su srpski standardi formirani u uslovima kada mladi autori već godinama ne unose nikakve inovacije u tkivo naše kinematografije. Zato bi se za »Mali svet« moglo reći da je snimljen po principu koji je svojevremeno bio moderan. Više nije. Štaviše, film je selektivno »moderan«. Dok se trudi da bude formalno ekscentričan, na nivou inscenacije ostaje odveć konvencionalan, i taj paradoks je neizlečiv. Međutim, posle filmova snimljenih po principima kojih se ljudi dobrog ukusa nikada ne bi setili, izvesna prevaziđenost izraza se može oprostiti. Ne može se oprostiti jedino utisak da su izvesna prevaziđena rešenja u filmu plasirana kao inovacija. I da film mnogo više veruje da je moderan nego što jeste.
8. Ovaj film mora biti snimljen za šest nedelja.
9. Ovaj film mora biti jeftin.
10. Ovaj film mora biti ovaj film i nijedan drugi. Autentičnost »Malog sveta« se ne može osporiti. Reč je o filmu kakav odavno nismo videli. Nažalost, daleko je od neke samosvojnosti. Da nismo sasvim izgubili kriterijume svih ovih godina, prepoznali bi da je »Mali svet« ponajviše uronjen u ozbiljne standarde SFRJugoslovenskog filma. I »Mali svet« bi bio sjajan debi da je izašao svojevremeno kada je Miloš Radović i zaslužio da debituje. Danas, ipak, stoji kao poluuspeo, intrigantan pokušaj. Zato što je zanimljiv i inteligentan film, zarobljen u telu rutinskog srpskog filma iz 2003. godine. I Radović nažalost ne uspeva da se reši tog raspadnutog i odavno mrtvog tela. I to mrtvo telo onda truje i dušu i mozak njegovog filma, i nema snage da ga odvede daleko. I to je najveći nedostatak ovog filma. »Mali svet« je zaista postigao sve što se može postići u truloj formi srpskog filma devedesetih. Sada je novi milenijum i vreme je da plivamo prema površini i udahnemo vazduh. Ili da se se vratimo na dno, da kopamo i tražimo šta ima ispod. »Mali svet« je udah kiseonika dovoljan da nas podseti kako više ne smemo plivati nadole.
Dimitrije Vojnov
Reditelj i scenarista filma »Mali svet« Miloš Radović je tokom rada na ovom projektu sastavio i potpisao deset zapovesti po kojima će njegov debi biti sačinjen. Zato je možda najbolje koncipirati kritiku kao malu polemiku sa autorovom formulisanom poetikom.
1. Ovaj film mora biti realan. »Mali svet« na najbolji način uspeva da prevaziđe stege realističkog prikaza našeg mučnog života, uspevši da zadrži artikulisanost filmskog izraza a da pritom dočara svu nepodnošljivost naše situacije.
2. Ovaj film mora biti smešan. Radovićev humor zaista osvežava, međutim film nije onoliko smešan koliko je autor planirao, delom zbog istrošenosti domaćih glumaca (koji se odavno više smeju u kadru nego što provociraju publiku na smeh, dakle, greše igrajući posledicu a ne uzrok) ali i zbog izvesnih propusta u rediteljskoj intonaciji. O Radovićevom humorističkom daru najbolje govori briljantni povratak Milana Gutovića na srpske bioskopske ekrane. Njegova uloga nije velika ali je dovoljna da nas podseti na sve abortirane a povremeno čak i bizarne odabire glumaca da budu nosioci filmskog humora dok je Gutović, ezoterični komičarski superstar, presedeo sve ove godine u svom kabareu. Nažalost, autor ne uspeva da izbegne i neke već okoštale, materijalu neprilagođene komičarske pokušaje, koje predvodi Lazar Ristovski.
3. Ovaj film mora biti jednostavan u priči i složen i zanimljiv u strukturi. Ova zapovest se ispostavila kao dvosekli mač za »Mali svet«. Naime, Radovićev scenario donosi izvesnu dozu formalne lucidnosti. Međutim, struktura slagalice koju sklapamo već na polovini filma postaje izlišna jer ni priča ni struktura nemaju energije da održe pažnju. Na mikro-planu, Radović uspeva da malo provetri dijalošku monotonost srpskog filma, zato mu se i oprašta škripa pozorišnih dasaka koja se čuje u nekim deonicama.
4. Ovaj film mora biti brz. »Mali svet« je morao biti brži, intenzivniji i kraći. Neke glumačke situacije se razvijaju sporije nego što bi trebalo. »Mali svet« je skraćen do granice razumljivosti priče što znači da je sporost nedostatak snimljenog materijala.
5. Ovaj film mora biti inteligentan. Jedan od najvećih problema naših filmova je da su usled (prevelike) inteligencije autora odveć inteligentni na svoju štetu. Autori u iskazivanju svoje pameti postaju suviše cinični i ne dostižu ni najmanji stepen bioskopskog ugođaja. Radovićev film je inteligentan na najbolji mogući način budući da se pamet ulaže u delo a ne u distanciranje od ostatka konkurencije.
6. Ovaj film mora ispričati priču o običnim normalnim ljudima. Nesumnjiva stilizacija Radovićevog filma je najbolji način da se pričaju priče o normalnim ljudima. Iako možda ovo nije najbolji film koji se na tu temu mogao napraviti.
7. Ovaj film mora biti moderan u izrazu. »Mali svet« je prilično moderan za srpske standarde, međutim, mora se napomenti da su srpski standardi formirani u uslovima kada mladi autori već godinama ne unose nikakve inovacije u tkivo naše kinematografije. Zato bi se za »Mali svet« moglo reći da je snimljen po principu koji je svojevremeno bio moderan. Više nije. Štaviše, film je selektivno »moderan«. Dok se trudi da bude formalno ekscentričan, na nivou inscenacije ostaje odveć konvencionalan, i taj paradoks je neizlečiv. Međutim, posle filmova snimljenih po principima kojih se ljudi dobrog ukusa nikada ne bi setili, izvesna prevaziđenost izraza se može oprostiti. Ne može se oprostiti jedino utisak da su izvesna prevaziđena rešenja u filmu plasirana kao inovacija. I da film mnogo više veruje da je moderan nego što jeste.
8. Ovaj film mora biti snimljen za šest nedelja.
9. Ovaj film mora biti jeftin.
10. Ovaj film mora biti ovaj film i nijedan drugi. Autentičnost »Malog sveta« se ne može osporiti. Reč je o filmu kakav odavno nismo videli. Nažalost, daleko je od neke samosvojnosti. Da nismo sasvim izgubili kriterijume svih ovih godina, prepoznali bi da je »Mali svet« ponajviše uronjen u ozbiljne standarde SFRJugoslovenskog filma. I »Mali svet« bi bio sjajan debi da je izašao svojevremeno kada je Miloš Radović i zaslužio da debituje. Danas, ipak, stoji kao poluuspeo, intrigantan pokušaj. Zato što je zanimljiv i inteligentan film, zarobljen u telu rutinskog srpskog filma iz 2003. godine. I Radović nažalost ne uspeva da se reši tog raspadnutog i odavno mrtvog tela. I to mrtvo telo onda truje i dušu i mozak njegovog filma, i nema snage da ga odvede daleko. I to je najveći nedostatak ovog filma. »Mali svet« je zaista postigao sve što se može postići u truloj formi srpskog filma devedesetih. Sada je novi milenijum i vreme je da plivamo prema površini i udahnemo vazduh. Ili da se se vratimo na dno, da kopamo i tražimo šta ima ispod. »Mali svet« je udah kiseonika dovoljan da nas podseti kako više ne smemo plivati nadole.
Dimitrije Vojnov
No comments:
Post a Comment