ONA VOLI ZVEZDU
Režija: Marko Marinković
Uloge: Gordan Kičić, Danijela Vranješ, Ana Stefanović, Goran Jevtić, Mira Banjac, Irfan Mensur, Miodrag Miki Krstović, Maja Sabljić, Dragan Nikolić.
Scenario: Gordan Mihić
Porodična filmska manufaktura porodice Mihić se poslednjih godina nametnula kao ozbiljna proizvodna snaga srpske kinematografije. Njihova ostvarenja su nažalost daleko slabija od producentske žilavosti koju su pokazali. Osnovna obeležja etikete "Horizont 2000" su rad sa mladim rediteljima, vešta produkciona svedenost i obavezni scenariji oca porodice - Gordana Mihića. Nešto je oduvek bilo trulo u tom sistemu i njihov najnoviji film "Ona voli Zvezdu" razotkriva slabosti takvog pristupa.
Hiperprodukcija Gordana Mihića je odavno postala sama sebi svrha i osramotila je njegove objektivno kvalitetne tekstove ("Siroti mali hrčki"). Kriza je dostigla vrhunac sa scenarijem za film "Ona voli Zvezdu" u kome Mihić spaja bezobzirne plagijate pokazujući da iz ove perspektive više nije sposoban da se uhvati u koštac sa dramom savremene omladine. Svi ovi dramaturški nokauti su se nadovezali na nemušto krojenje filma iz ukupnog materijala planirane televizijske serije što može biti samo objašnjenje, ali ne i opravdanje, za nejasnoće u priči.
Film govori o natprirodno nadarenom beogradskom mladiću Srbi Džakoviću koji se nalazi pred velikom dilemom da li da se opredeli za karijeru mikrobiologa ili desne polutke. Rešenje dileme dolazi sa naslovnom školskom drugaricom Mirjanom koja je fanatični navijač našeg najtrofejnijeg fudbalskog kluba.
Komentari o logici u domaćoj scenaristici su odavno izgubili smisao pošto teraju kritičara da se spusti na nedopustivo nizak nivo teksta. Ipak se, pod uslovom da prihvatimo likove kakvi jesu, i zaboravimo da ne bi bili uverljivi čak ni u parodiji, postavlja pitanje glumačke interpretacije.
"Ona voli Zvezdu" ima najpogrešniju glumačku podelu u istoriji našeg filma. Svojevremeno su filmski znalci, s pravom, zamerali Gorčinu Stojanoviću što je Mirjana Joković u četvrtoj deceniji života igrala sedamnaestogodišnjakinju u njegovom "Stršljenu". Sada mi dođe da mu se izvinim jer sam video Danijelu Vranješ u još strašnijem vremenskom paradoksu. "Ona voli Zvezdu" je uopšte film pomerenih godišta u kome osamdesetogodišnjaci igraju aktivne gimnazijske profesore, starice imaju bolju tehniku od naših reprezentativaca a glumci koji igraju golobrade mladiće u stvarnosti proživljavaju krizu srednjih godina. Izvan starosnih nedostataka podele, kola se ponovo lome na Danijeli Vranješ koja, umesto da čini emocionalni centar filma, igra protivno svim namerama autora i unosi odbojnost kada se traže privlačnost i simpatija. Veliki deo gneva zbog loše glume mora primiti i Vera Čukić zbog još jedne nepodnošljive epizode koja minira nejaki film. Svetle tačke glumačke podele su neiskorišćena lepota Ane Stefanović i iskusna šmira Gorana Jevtića.
Posebno poglavlje u ovom filmu ima apsolutna zvezda projekta, Gordan Kičić, mladi beogradski glumac koji je trebalo da se plasira u srpski star - sistem sa ulogom Srbe Džakovića . Nažalost, "Ona voli Zvezdu" mu neće doneti puno koristi jer je ceo napor bio uzaludan zbog teksta i partnera. Sreća u nesreći je to što mu ni šteta neće biti velika pošto film neće videti dovoljno ljudi koji bi mu ugrozili karijeru. Osnovni atribut Kičićeve uloge u odnosu na ostale je to što on povremeno zauzima šeretski stav prema materijalu što je redak primer samosvesti u ovom promašaju. Uloga Srbe Džakovića je neuspelo glumačko samoubistvo koje mu mora poslužiti kao nauk pri izboru uloga.
Važno je podsetiti da su i Kičić i Vranješeva ostvarili ozbiljne uloge u filmu Isidore Bjelice "Dorćol - Menhetn" i da je njihova agonija u Mihićevom projektu neočekivana.
Producentska dovitljivost kuće "Horizont 2000" se ovoga puta okrenula protiv filma. Elektronski snimak je izuzetno neuspešno prebačen na filmsku traku i to se oseća na ekranu. Za razliku od Milutina Petrovića, Marko Marinković nije uspeo da iskoristi stilske mogućnosti lošeg transfera već je potpisao tehnički neispravan film.
Ni ono što je zabeleženo na elektronskom zapisu nije kvalitetno već deluje nevešto sklopljeno i spojeno na silu. Marinković je podbacio u odnosu na svoju čuvenu studentsku priču iz omnibusa "Kroz prašume Južne Amerike" i njegov rad je ovde jedino konkurentan sa estetikom RTS - ovih serija sa kojima će se uskoro ogledati na malim ekranima.
"Matriks" - kadar Srbe Džakovića koji u "Zvezdinom" dresu leti između neba i zemlje je trebalo da asocira na Brus Lijev osvetnički let u remek - delu "Pesnice gneva" gde se nebo i zemlja pišu velikim slovom. Za razliku od hongkonškog klasika, u Džakovićevom letu nema metafizike. Bez metafizike nema ni filma o "Crvenoj Zvezdi" a posebno ne apostrofiranja Barija i 1991. Zbog objave rata na Maksimiru. Zbog Piksija. Zbog Prosinečkog. Zbog Hrista Stoičkova koji nije bio dovoljno talentovan za "Zvezdu". Zbog Arkana. Zbog više miliona "Delija" koji su duže od pola veka uz svoj klub. Autori su zaboravili da je "Zvezda" nešto više od kluba koji nosi crveno - bele majice. Ukratko, teško je biti "zvezdaš" u bioskopu u kome se prikazuje film "Ona voli Zvezdu".
Dimitrije Vojnov
Režija: Marko Marinković
Uloge: Gordan Kičić, Danijela Vranješ, Ana Stefanović, Goran Jevtić, Mira Banjac, Irfan Mensur, Miodrag Miki Krstović, Maja Sabljić, Dragan Nikolić.
Scenario: Gordan Mihić
Porodična filmska manufaktura porodice Mihić se poslednjih godina nametnula kao ozbiljna proizvodna snaga srpske kinematografije. Njihova ostvarenja su nažalost daleko slabija od producentske žilavosti koju su pokazali. Osnovna obeležja etikete "Horizont 2000" su rad sa mladim rediteljima, vešta produkciona svedenost i obavezni scenariji oca porodice - Gordana Mihića. Nešto je oduvek bilo trulo u tom sistemu i njihov najnoviji film "Ona voli Zvezdu" razotkriva slabosti takvog pristupa.
Hiperprodukcija Gordana Mihića je odavno postala sama sebi svrha i osramotila je njegove objektivno kvalitetne tekstove ("Siroti mali hrčki"). Kriza je dostigla vrhunac sa scenarijem za film "Ona voli Zvezdu" u kome Mihić spaja bezobzirne plagijate pokazujući da iz ove perspektive više nije sposoban da se uhvati u koštac sa dramom savremene omladine. Svi ovi dramaturški nokauti su se nadovezali na nemušto krojenje filma iz ukupnog materijala planirane televizijske serije što može biti samo objašnjenje, ali ne i opravdanje, za nejasnoće u priči.
Film govori o natprirodno nadarenom beogradskom mladiću Srbi Džakoviću koji se nalazi pred velikom dilemom da li da se opredeli za karijeru mikrobiologa ili desne polutke. Rešenje dileme dolazi sa naslovnom školskom drugaricom Mirjanom koja je fanatični navijač našeg najtrofejnijeg fudbalskog kluba.
Komentari o logici u domaćoj scenaristici su odavno izgubili smisao pošto teraju kritičara da se spusti na nedopustivo nizak nivo teksta. Ipak se, pod uslovom da prihvatimo likove kakvi jesu, i zaboravimo da ne bi bili uverljivi čak ni u parodiji, postavlja pitanje glumačke interpretacije.
"Ona voli Zvezdu" ima najpogrešniju glumačku podelu u istoriji našeg filma. Svojevremeno su filmski znalci, s pravom, zamerali Gorčinu Stojanoviću što je Mirjana Joković u četvrtoj deceniji života igrala sedamnaestogodišnjakinju u njegovom "Stršljenu". Sada mi dođe da mu se izvinim jer sam video Danijelu Vranješ u još strašnijem vremenskom paradoksu. "Ona voli Zvezdu" je uopšte film pomerenih godišta u kome osamdesetogodišnjaci igraju aktivne gimnazijske profesore, starice imaju bolju tehniku od naših reprezentativaca a glumci koji igraju golobrade mladiće u stvarnosti proživljavaju krizu srednjih godina. Izvan starosnih nedostataka podele, kola se ponovo lome na Danijeli Vranješ koja, umesto da čini emocionalni centar filma, igra protivno svim namerama autora i unosi odbojnost kada se traže privlačnost i simpatija. Veliki deo gneva zbog loše glume mora primiti i Vera Čukić zbog još jedne nepodnošljive epizode koja minira nejaki film. Svetle tačke glumačke podele su neiskorišćena lepota Ane Stefanović i iskusna šmira Gorana Jevtića.
Posebno poglavlje u ovom filmu ima apsolutna zvezda projekta, Gordan Kičić, mladi beogradski glumac koji je trebalo da se plasira u srpski star - sistem sa ulogom Srbe Džakovića . Nažalost, "Ona voli Zvezdu" mu neće doneti puno koristi jer je ceo napor bio uzaludan zbog teksta i partnera. Sreća u nesreći je to što mu ni šteta neće biti velika pošto film neće videti dovoljno ljudi koji bi mu ugrozili karijeru. Osnovni atribut Kičićeve uloge u odnosu na ostale je to što on povremeno zauzima šeretski stav prema materijalu što je redak primer samosvesti u ovom promašaju. Uloga Srbe Džakovića je neuspelo glumačko samoubistvo koje mu mora poslužiti kao nauk pri izboru uloga.
Važno je podsetiti da su i Kičić i Vranješeva ostvarili ozbiljne uloge u filmu Isidore Bjelice "Dorćol - Menhetn" i da je njihova agonija u Mihićevom projektu neočekivana.
Producentska dovitljivost kuće "Horizont 2000" se ovoga puta okrenula protiv filma. Elektronski snimak je izuzetno neuspešno prebačen na filmsku traku i to se oseća na ekranu. Za razliku od Milutina Petrovića, Marko Marinković nije uspeo da iskoristi stilske mogućnosti lošeg transfera već je potpisao tehnički neispravan film.
Ni ono što je zabeleženo na elektronskom zapisu nije kvalitetno već deluje nevešto sklopljeno i spojeno na silu. Marinković je podbacio u odnosu na svoju čuvenu studentsku priču iz omnibusa "Kroz prašume Južne Amerike" i njegov rad je ovde jedino konkurentan sa estetikom RTS - ovih serija sa kojima će se uskoro ogledati na malim ekranima.
"Matriks" - kadar Srbe Džakovića koji u "Zvezdinom" dresu leti između neba i zemlje je trebalo da asocira na Brus Lijev osvetnički let u remek - delu "Pesnice gneva" gde se nebo i zemlja pišu velikim slovom. Za razliku od hongkonškog klasika, u Džakovićevom letu nema metafizike. Bez metafizike nema ni filma o "Crvenoj Zvezdi" a posebno ne apostrofiranja Barija i 1991. Zbog objave rata na Maksimiru. Zbog Piksija. Zbog Prosinečkog. Zbog Hrista Stoičkova koji nije bio dovoljno talentovan za "Zvezdu". Zbog Arkana. Zbog više miliona "Delija" koji su duže od pola veka uz svoj klub. Autori su zaboravili da je "Zvezda" nešto više od kluba koji nosi crveno - bele majice. Ukratko, teško je biti "zvezdaš" u bioskopu u kome se prikazuje film "Ona voli Zvezdu".
Dimitrije Vojnov
No comments:
Post a Comment