Mi nismo anđeli 3 (Rock’n'roll uzvraća udarac) – Petar Pašić
BUDDY HOLLY U SENCI ACE LUKASA
Rez na Nikolinu Dinastiju i reciklažu Mna pošalica, Mi nismo Anđeli 3 je bliži onome što je mogao biti prvi nastavak: tinejdžerska muzička komedija. Šteta što tinejdžerski deo, spao na jednog momka, doduše sa Buddy Holly cvikerima, koji uglavnom ponavlja da želi da snimi CD i devojku koja nudi pivo statistima, nije ukrao više prostora od turbo folk cirkusijade.
scenario: Srđan Dragojević, Dimitrije Vojnov
uloge: Nikola Pejaković, Srđan Todorović, Uroš Đurić, Zlatko Rakonjac, Nada Macanković, Zoran Cvijanović, Vesna Trivalić, Svetlana Seka Aleksić, Milorad Mandić, Boris Milivojević
žanr: muzička komedija
trajanje: 90 min
proizvodnja: 2006.
zvanični veb: www.minismoandjeli3.com
6/10
Mi nismo anđeli 3 od prethodnih filmova preuzima ikonične likove Anđela i Đavola izmeštajući ih sa pozicije antičkog hora, iz koje su posredno uticali na svoje štićenike, na istu ravan sa junacima, uvođenjem klasičnije legende o prizivanju Đavola i sklapanju ugovora o prodaji duše. Iako se i dalje istrajava na komičnosti njihove suflerske pozicije, zamajac komediji daje zamena mesta dva glavna junaka, Marka, frontmena r’n'r benda bez perspektive (Zlatko Rakonjac) i Dorijana, sredovečne turbo folk zvezde (Nikola Pejaković). Riba-na-suvom komedija, u američkom izdanju mahom zasnovana na (ne)snalaženju u tuđoj koži zbog generacijskih razlika i zadatih društvenih uloga koje je junak prerastao, tj. nije im dorastao, u slučaju Anđela 3, najvećma se zasniva na razlici u muzičkim usmerenjima dva junaka i životnim stilovima koji prate turbo folk naspram rock'n'rolla.
Iako dobro postavljen mehanizam zamene mesta, u velikoj meri i osvežen (posrbljen) spram poznatih nam filmova sličnog zapleta (npr. Otkačeni petak, Veliki, Danas 13 sutra 30), posledice rokade po junake prilično su zbrzane, posebno kada je reč o Markovom znojenju u Vlado Georgijev svilenim košuljama. U ispostavi zamišljenog dualizma, više vremena i bogatija tekstura posvećena je turbo folku čiji su milje i predstavnici uverljiviji i, uprkos stilizaciji, gotovo autentični (kako karikirati nešto što je po sebi karikatura?) dok suprotni, r’n'r, tabor ostaje uglavnom u funkciji mehanike zapleta, tek se u muzičkim numerama prelivajući preko aranžirane ambalaže. Šteta je što je propuštena jača karakterizacija članova Markovog benda, koji uglavnom statiraju dok je od dvorskih luda Dorijanovog cirkusa, napravljeno bar dva sporedna lika od kojih jedan (Milorad Mandić, Manda), opterećuje radnju ne doprinoseći humoru.
Dok u filmu Mi nismo anđeli stilizaciju tvori retro nostalgija koja ima pokriće u romantičnoj priči, zauvek mlad i slobodan filozofiji glavnog junaka, Nikole i detinjastosti zaljubljene devojke, Marine, a tek se potom reflektujući na scenografiju, kostim i rekvizitu (džuboks, stari modeli automobila), stilizovan urbani milje u filmu Mi nismo anđeli 3, mahom je dizajnerski poduhvat. Budući bogato proštepan reklamama, a na proizvoljan način vizuelno blesav i šaren, ključ stilizacije na momente, po nekom uslovnom refleksu, gledalac povezuje sa stilizacijom kojoj je sklona reklama, i sama sve više dramaturški brušena ka igranoj formi. Reklama ima i u holivudskim filmovima, ali ne verujem da sam igde naišla na scenu u kojoj je naziv soka koji želi da se proda ispisan na zidiću u formi grafita. Tobož klincima iz kraja palo na pamet.
U poređenju sa prethodnim nastavkom, Trojka se, umesto recikliranja, hrabrije upušta u promene Mna univerzuma. Tako, deluje da se Trojka odvija u svetu koji je manje nevin u odnosu na prethodne mu faze: Đavo je dekadentniji i mračniji, kao da je od nestašnog huškača na poroke sazreo u kontroverznog Marilyna Mansona, dok je Anđeo iz detinjaste romantičnosti i bolećivosti prešao u stanje melanholije i tromosti pod maskom kičerastog sjaja, poput Elvisa Presleya iz poslednje faze. Sa druge strane, umesto tvorbe sopstvenog iščašenog univerzuma i potrage za intimnijim generacijskim referencama, Trojka se oslanja na koketiranje sa medijski fabrikovanim, lako čitljivim ikonama kao što je Seka Aleksić ili igranje na sigurno sa već potvrđenim veličinama kao što je Vlade Divac. Izuzetak je pojava mladog Vladimira Tice, pevača grupe Manisent i Mentalnost u ulozi jednog od članova Markovog benda kao suptilnija posveta novonastajućem rock’n'rollu kao i autentično muziciranje glumca Zlatka Rakonjca. I da, Buddy Holly naočare-jesu opšte mesto ali uvek upale.
BUDDY HOLLY U SENCI ACE LUKASA
Rez na Nikolinu Dinastiju i reciklažu Mna pošalica, Mi nismo Anđeli 3 je bliži onome što je mogao biti prvi nastavak: tinejdžerska muzička komedija. Šteta što tinejdžerski deo, spao na jednog momka, doduše sa Buddy Holly cvikerima, koji uglavnom ponavlja da želi da snimi CD i devojku koja nudi pivo statistima, nije ukrao više prostora od turbo folk cirkusijade.
scenario: Srđan Dragojević, Dimitrije Vojnov
uloge: Nikola Pejaković, Srđan Todorović, Uroš Đurić, Zlatko Rakonjac, Nada Macanković, Zoran Cvijanović, Vesna Trivalić, Svetlana Seka Aleksić, Milorad Mandić, Boris Milivojević
žanr: muzička komedija
trajanje: 90 min
proizvodnja: 2006.
zvanični veb: www.minismoandjeli3.com
6/10
Mi nismo anđeli 3 od prethodnih filmova preuzima ikonične likove Anđela i Đavola izmeštajući ih sa pozicije antičkog hora, iz koje su posredno uticali na svoje štićenike, na istu ravan sa junacima, uvođenjem klasičnije legende o prizivanju Đavola i sklapanju ugovora o prodaji duše. Iako se i dalje istrajava na komičnosti njihove suflerske pozicije, zamajac komediji daje zamena mesta dva glavna junaka, Marka, frontmena r’n'r benda bez perspektive (Zlatko Rakonjac) i Dorijana, sredovečne turbo folk zvezde (Nikola Pejaković). Riba-na-suvom komedija, u američkom izdanju mahom zasnovana na (ne)snalaženju u tuđoj koži zbog generacijskih razlika i zadatih društvenih uloga koje je junak prerastao, tj. nije im dorastao, u slučaju Anđela 3, najvećma se zasniva na razlici u muzičkim usmerenjima dva junaka i životnim stilovima koji prate turbo folk naspram rock'n'rolla.
Iako dobro postavljen mehanizam zamene mesta, u velikoj meri i osvežen (posrbljen) spram poznatih nam filmova sličnog zapleta (npr. Otkačeni petak, Veliki, Danas 13 sutra 30), posledice rokade po junake prilično su zbrzane, posebno kada je reč o Markovom znojenju u Vlado Georgijev svilenim košuljama. U ispostavi zamišljenog dualizma, više vremena i bogatija tekstura posvećena je turbo folku čiji su milje i predstavnici uverljiviji i, uprkos stilizaciji, gotovo autentični (kako karikirati nešto što je po sebi karikatura?) dok suprotni, r’n'r, tabor ostaje uglavnom u funkciji mehanike zapleta, tek se u muzičkim numerama prelivajući preko aranžirane ambalaže. Šteta je što je propuštena jača karakterizacija članova Markovog benda, koji uglavnom statiraju dok je od dvorskih luda Dorijanovog cirkusa, napravljeno bar dva sporedna lika od kojih jedan (Milorad Mandić, Manda), opterećuje radnju ne doprinoseći humoru.
Dok u filmu Mi nismo anđeli stilizaciju tvori retro nostalgija koja ima pokriće u romantičnoj priči, zauvek mlad i slobodan filozofiji glavnog junaka, Nikole i detinjastosti zaljubljene devojke, Marine, a tek se potom reflektujući na scenografiju, kostim i rekvizitu (džuboks, stari modeli automobila), stilizovan urbani milje u filmu Mi nismo anđeli 3, mahom je dizajnerski poduhvat. Budući bogato proštepan reklamama, a na proizvoljan način vizuelno blesav i šaren, ključ stilizacije na momente, po nekom uslovnom refleksu, gledalac povezuje sa stilizacijom kojoj je sklona reklama, i sama sve više dramaturški brušena ka igranoj formi. Reklama ima i u holivudskim filmovima, ali ne verujem da sam igde naišla na scenu u kojoj je naziv soka koji želi da se proda ispisan na zidiću u formi grafita. Tobož klincima iz kraja palo na pamet.
U poređenju sa prethodnim nastavkom, Trojka se, umesto recikliranja, hrabrije upušta u promene Mna univerzuma. Tako, deluje da se Trojka odvija u svetu koji je manje nevin u odnosu na prethodne mu faze: Đavo je dekadentniji i mračniji, kao da je od nestašnog huškača na poroke sazreo u kontroverznog Marilyna Mansona, dok je Anđeo iz detinjaste romantičnosti i bolećivosti prešao u stanje melanholije i tromosti pod maskom kičerastog sjaja, poput Elvisa Presleya iz poslednje faze. Sa druge strane, umesto tvorbe sopstvenog iščašenog univerzuma i potrage za intimnijim generacijskim referencama, Trojka se oslanja na koketiranje sa medijski fabrikovanim, lako čitljivim ikonama kao što je Seka Aleksić ili igranje na sigurno sa već potvrđenim veličinama kao što je Vlade Divac. Izuzetak je pojava mladog Vladimira Tice, pevača grupe Manisent i Mentalnost u ulozi jednog od članova Markovog benda kao suptilnija posveta novonastajućem rock’n'rollu kao i autentično muziciranje glumca Zlatka Rakonjca. I da, Buddy Holly naočare-jesu opšte mesto ali uvek upale.
Kristina Đuković
1 comment:
Mhm... Jel ovo neko gledao? :D
Post a Comment